TEBI..
Možda bih ja trebala sve da ti kažem u lice..a možda sam to trebala da uradim još davno.Možda je dovoljno da ti samo sve napišem na papir.a možda i nije..možda...Mislim da sam te volela..a možda te još uvek volim..i mrzim u isto vreme.Ko zna zašto.Možda jednostavno ne mogu s tobom ni bez tebe.Pa,dobro,to i nije tako jednostavno.Ali ne mogu.Ne mogu prestati da razmišljam o tebi.Ne mogu prestati da te gledam kad si mi u blizini.Ne mogu prestati da te volim niti mogu prestati da te mrzim.Pokušala sam,ali ne mogu.Ne mogu prestati da se sećam trenutaka provedenih sa tobom.Ne mogu prestati da im se radujem niti da ih žalim.Ne mogu.Suviše toga sam stavila na kocku zbog tebe.Prvenstveno sebe.Suviše je toga preko čega sam prešla zbog tebe.Suviše je grešaka napravljeno zbog nas.A i dalje te volim.I mrzim u isto vreme.Pobogu,zašto sam te zavolela?Da li je to zbog naših razgovora tj. tvojih monologa,da budem iskrena?Nije!Da li je to zbog toga što imaš tako mnogo lica?Nije,zbog toga te mrzim.Da li te volim zato što si mogao učiniti da se osećam posebnom kad god si to hteo?Možda,ali zbog toga te i mrzim.Pobogu,zašto te volim?Zato što nikada nisi umeo da staneš,da nađeš granicu?Zato što si uvek hteo sve?Zato što si se ponašao kao klinac?Ili zato što si znao da me usrećiš?Zato što si toliko puta ostajao budan zbog mene,zato što si voleo da mi pričaš,zato što si ponekad,dok smo bili sami,umeo da budeš normalan.Ili zato što ti je bio potreban neko,neko ko će te saslušati i zagrliti kada ti je to potrebno,neko ko će brinuti o tebi kada ne možeš sam,neko sa kime češ provesti noć u tišini...Pa zašto onda nisi tražio od mene da ti budem prijatelj? Ili ti je trebao neko ko će te poljubiti i primiti u zagrljaj kad god ti je to potrebno,neko ko će biti sa tobom celu noć i ko će ostajati budan samo da te gleda kako spavaš i da te zagrli zato što to želi dok joj ležiš u krilu..?Ne znam! I ubija me to neznanje..Ubija me to što te više nema kad god te poželim.Ubija me to što mi fališ.Užasno mi fališ!A mrzim sebe kada sam sa tobom ili samo u tvojoj blizini.To onda nisam ja.Pretvaram se u nešto neobjašnjivo,menjam raspoloženje,osećaje i ponašanje. Idem iz krajnosti u krajnost.Ali ni ti nisi ništa bolji.Ne dozvoljavaš mi da se opredelim.I to sve traje godinu dana.Godinu dana u kojima ništa nije rečeno.Ti ne znaš ništa o meni,ne poznaješ me,a ja o tebi znam previše.Pa ni ja sebe ne poznajem dok sam sa tobom! I kako god okreneš ne valja.Uništio si me!Uzeo si mi sreću,nadu,poverenje..uzeo si mi smeh.Ostavio si samo prazninu,ništavilo..oči pune suza,njihov bledi odsjaj gašenja naspram onog nekadašnjeg razigranog bleska u njima.Uzeo si mi mladost..Sve si mi uzeo!Nisi ostavio ni malo mesta u mom srcu za nekog drugog,za mene samu..i zato te mrzim!!
Zagledana u noć tražim tvoje bistre oči i sanjam o tvome snu.Nisi onakav kakvim te vidim,znam-ostavljaš isuviše krvi na mojim usnama,ali,ipak te sanjam...